Dame i gospodo, dragi gosti, ljubtelji sporta,

Dozvolite mi da vam prije svega poželim prijatno veče na ovoj centralnoj svečanosti povodom obiležavanja 5 decenija postojanja i neprekidnog rada FK Slavije.

Ovo je momenat da se podsetimo o rezultatima naseg kluba, bolje rečeno upoznaću vas u kratkim crtama sa istorijatom kluba i njegovim uspesima.

1 jula davne 1969 godine nas sunarodnik Brana Arnautović sa svojim prijateljima : Vojom Milutinovićem, Markom Romićem, Vlastimirom Čolićem, Suligoj Canetom, Veljom Damjanovićem, Sakić Dragicem i jos nekolicinom, oformiše (osnovaše) FK Slaviju i pod tim imenom se i dan danas nastupa u Kantonalnoj Amaterskoj Ligi Svajcarske.

Prvi nastupi su se odvijali kroz Fudbalsku asosijaciju zvani „SATUS“ da bi posle nekoliko godina presla u Ligasko takmičenje. Starosna dob ovih igrača bila je šarolika ali tehnički veoma potkovana ekipa i kao takva iz 5 Lige pa kroz četvrtu da bih 90tih godina ušli u 3 kantonalnu Ligu.

Igralo se tako 10ak godina i odrzavali nivo takmičenja pripremajući se za ono čemu svi sportisti teže a to je « popeti se 1 stepenicu više ». I tako početkom 21 vijeka nađosmo se među drugoligošima. Na tom nivou se zadržosmo oko 4 godine i to je bio zenit našeg uspjeha na ovim prostorima. Većina igrača iz tog perioda je ovde sa nama.

Dame i gospodo,

Nisu samo uspjesi sastavni dio života, tu su i padovi i problemi koji su nas svo ovo vrijeme pratili i dovodili gotovo do bezizlaznih situacija.

Najteži period je bila zadnja decenija 20og veka kada pocese ratna dejstva na području bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da su Slavija sačinjavali igrači iz svih bivših republika i pokrajina bez obzira na vjeru i nacionalsnost, naglo osipanje je bila neminovnost. Za FK Slaviju pre ratnih zbivanja a i posle, istina u nešto manjem broju, igralo bezbroj stranaca, kao npr: Švajcarci, Poljaci, Madjari, Francuzi, Portugalci, Rusi, Italijani, Turci, Cesi, Slavaci, Spanjolci, pa cak i sa kontinenata Južne Afrike i Južne Amerike.

Osipanje dodje od strane onih kojima je izgleda smetao prefix u nasem imenu i tako nas ostaviše i proglasiše dežurnim krivcima. Prinuđeni tada prihvatismo da nasledimo ovo sportsko udruženje sa svim njegovim peripetijama i financijskim problemima i eto hvala Bogu i dan danas prostojimo.

Okasnicu FK Slavije za minuli period. Posebno u prvih 30 godina su ugalvnom činili Srbi, a iza nas su odmah bili Makedonci. Imali smo čast da za nas nastupe i neki igrači iz prve nacionalne Lige Jugoslavije kao npr : Željko Pustivuk igrač Sarajeva, Ilijevski igrač Vardara, Bećirbašić igrač Borca iz Banja Luka kao i Ilija Borenović igrač Ukrajinskog prvoligaša, a kao profesionalni treneri istakli su se Ilijevski, Malbasic Zumbul i Borenović Ilija.

FK Slavija je od samog osnivanja pa sve do kraja 20og vijeka bila član JFSS u Švicarskoj i učestovala na svim turnirima koji su bili organizovani povodom državnih praznika.

Poštovana gospodo,

Kroz FK SLaviju za ovih 50 godina prodefilovalo je, sto seniora, sto juniora, pa 1 i druge ekipe, upravnih odbora, reportera i suportera slobodnom procjenom oko 1500 učesnika. Za taj period je odigrano oko 2000 oficijalnih utakmica (prvenstveni i kup utakmica).

Probalo se i sa formiranjem košarkaške ekipe i zbog malog interesovanja bili smo prinuđeni da posle par sezona zagazimo i isključimo ekipu iz daljeg takmičenja.

Imajući u vidu da je odigrano najmanje 2000 utakmica i za svaku utakmicu treba platiti sudije i čajeve najmanje 100 fr dobijamo cifru od 200 000 fr ne računajući cijenu terena, opreme, članarine ACVF (Association cantonale Vaudoise de Football) i ostalih sitnih troškova.

Dragi prijatelji,

Vrlo dobro se zna da FK nije proizvodna organizacija i da nema nikakav izvor financija i nameće se pitanje kako je bilo moguće održati kontinuitet, kako opstati.

Kontinuitet je održan zahvaljujući nekolicini naših dobrotvora i sponzora koji su uvijek, kada je bilo najteže znali priteći u pomoc i kešom donirati kako bi izbegli bankrot i izbacivanje ekipe i daljeg takmicenja.

Nisu oni samo nama bili pri ruci, oni donirju i pomazu i crkvi i KUD i drugim humanitarnim organizacijama.

I ova veče je priredjena uglavnom zbog njih i njima je posvećena. Hvala im za njihove najsportskije i najljudskije gestove.

Dame i gospodo,

U takmičarskom dijelu u poslednje vreme FK Slavija nije postigla neke velike rezultate, osim što smo se zardžali u 4 Ligi i postigli značajan napredak u disciplini tako da se sada na Fer-Plej ljestivci nalozimo pri samom vrhu i urađeno je dosta na reorganizaciji upravnog odbora i stabilnosti financijskog poslovanja.

Najveći uspeh u 50 godina postojanja je to što Slavija u svojim redovima niti je imala niti će imati ni jednog narkomana niti kriminalca, i to je naša najveća satisfakcija i to ubuduće treba da nam bude naša vertikala.

Ciljevi zadaci za naredni period su sledeći :

Pola vijeka provesti u tuđini nije mala stvar i bilo bi nezamislivo da nismo imalo podršku ovdašnjih vlasti, njihovih funkcionera i pozitivnih zakonskih odredbi prema nama strancima. Oni su nas prihvatili kao svoje i omogućili nam da radimo i zarađujemo, svoje familije podižemo, da se sportom bavimo, da naša djeca uće, studiraju i rade.  Kao rezultat takvog odnosa prema nama imamo bezbroj naših mladi koji ovaladavaju najsavremenim tehnologijama i upravljaju rame uz rame sa mladim švajcarcima velikim firmama i preduzećima. Zato im dugujemo ogromnu zahvalnost.

Dragi prijatelji,

I uz povećanu dozu koncentracije prisetiti se svih glavnih dogadjaja za pedesetogodišnji period jednog odruženja svakako je nemoguće. Dogadjaja i dogodovština bilo je na preteško tako da bi se Romani ispisati mogli. Nama ostaje obaveza da u ovom vijeku neizgubimo stečeni Renome. Svima vama se još jednom zahvaljujemo na učešću u ovoj ceremoniji i da vam poželim mnogo uspjeha u budućem životu i radu.